Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 861

Треба, претходно, да вам кажем да Островски, као и многи други руски драматичари, неће да чује за ваше драмске формуле: експозиција, перипетија, катастрофа.. Они су за драмски „слободни стих“. (Као и примитивна лирика, као и средњевековне /атсез, помислио сам у себи). Они држе да се сцена на улици разликује од сцене на сцени само по месту. Претпоставите да је пијаца на сцени; кад дигнете завесу, пустите пијацу да живи животом којим живи... Дакле, да се вратимо басни, сукоб почиње, велики сукоб двеју супротних руских генерација. Варвара је већ „ослобођена“, она се већ сасвим извила из старих окова традиције и, са Вањом Кудрјашем, живи животом којим тек садашње руске генерације живе. Катарина, једна од многих „патница“ руске драме, носи у својој души „нови живот“, али још није довољно „ослобођена“ да га живи. Њен „нови живот“ то је Борис Григорић, који је воли и кога она воли. Њен муж, који се у сукобу та два режима осећа као пијан, и њена свекрва Кабанова, држе је за свој живот и она, свој спољни живот, живи на њихов начин. Али, ту су Варвара и један мали случај, да јој помогну. — Случај, то је одлазак мужевљев из „мртвога дома“, а Варвара, која већ живи „другим животом“, то је лепота тог живота коме греба ићи. Варвара се постарала да доведе у везу Бориса и Катарину, и себе и Вању и, једне лепе ноћи, кад је месечина као киша сипала на један дивни Волгин пеисаж, уз мандолину и песму, та два пара живели су „нови живот...“ Само, то треба схватити. Код нас, у драми, све је симбол. Тај пеисаж, то је Велика Природа, слободна и своја; та песма" коју певају то је Радост Живота; та ноћ то је Слобода — ми смо само у ноћи слободни — ; они парови, то су представници ЈЂубави, представници општечовечанске и „ослободилачке“ љубави. То је тај Нови Живот шездесетих година. Данас, има један други: тај нови, данас је стари... Али, у то доба, стари је режим

још једнако био јак, и Островски је цео тај сукоб решио