Srpski književni glasnik

БЕЛОЕЊК Е. 879

дре, а под редакцијом његовог великог пријатеља В. Черткова. Тога дана изишло је луксузно издање, и приход од њега употребиће се, према Толстојевом завештању, на добротворне сврхе, а одмах после неколико дана изишла су још дза издања, јевтинија. Изићи ће још две књиге, али ту неће ући сва неиздана Толстојева дела, већ само она која су у његове кћери Александре, односно Черткова, а доста ствари, писаних до 1881 године налазе се у других чланова породице, који неће да их предаду Черткову У првој књизи изишле су ове ствари: „Баво“, „После бала“, „Шта сам видео у сну“, „Аљоша лонац“, „Лажни купон“ м драме: „Живи мртвац“, „Ракија мајка“ (у оригиналу: „Отђ ел вел качества“), а у осталим књигама изићи ће: „Хаџи Мурат“, „Отац Сергије“, „Тихони Малања“, „Ходинка“, „Записке полуделог“, „Нема у свету кривих“, „Ко је убица“, „Записке Фјодора Кузмића“, „Приступ к историји моје матере“, „Дечја мудрост“, „Отац Василије“ и још неколико ситних, недовршених ствари. Све ово нема исту вредност, јер су многе ствари непотпуне, недовршене, а многе су написане последњих година, кад је Толстоју уметност била споредна, те је своје приповетке начинио и сувише тенденциозним, проповедајући своје познате идеје о добру и злу. Али ипак међу њима има и ствари несумњиве вредности, чак ствари у којима је стари Толстојев таленат избио у свом своме сјају. Тако се у овој књизи одликују: „После бала“, „Баво“ и „Живи мртвац“, која је са успехом престављања и у Бечу и Берлину, а од осталих људи који су читали рукописе необично хвале „Хаџи Мурата“. Интересантно је да се ова прва књига појавила истог дана и на енглеском. М. М.

ГР ОСА ВЈЕ.

ДВЕСТАГОДИШЊИЦА Ломоносова. — У Русији је 8 новембра свечано прослављена двестагодишњица од рођења знаменитог руског писца Михаила В. Ломоносова. Он има много сличности с нашим Доситејем Обрадовићем, од кога је нешто старији био: и он је као Доситеј из ма. лена читао црквене књиге, житија светих; и он се упутио од куће, на хладном Северном Океану, у свет, у далеку Москву, жудан науке; и он је велики самоук, па ипак најученији Рус свога времена, први научник руски. Ломоносов је код нас мало познат: зна се толико да је