Srpski književni glasnik

878 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

шевског „Гости, плес смрти“ и „Тренутак“ од Виниченка. Последњом свеском као да се почело угађати сумњивом укусу ниже публике, и та свеска најмање одговара првобитном лепом смеру издавача. Преводиоци су ГГ. С. Живковић и С. Поповић.

„АГРАРНО ПИТАЊЕ У Босни и ХЕРЦЕГОВИНИ“. — У париском часопису за спољну политику „ОпезНопз Ртр1отандацез е: Сојопјаје5“ (свеска за 1 децембар 1911) Г. Гастон Гравје публиковао је свој овећи и документан чланак „Га СОпезноп аотате еп Возше-Нетхесомте“. Као што је овде раније забележено, Г. Гравје је ове године у „Га Кеуце де Рапз“ (свеска за 1 јануар 1911) написао чланак о муслиманској емиграцији из обе анектиране покрајине. ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ СЛОВЕНСКИХ КЊИЖЕВНОСТИ И ЈЕЗИКА. — Под редакцијом М. Сперанског и В. Поржезинског, професора московског Универзитета, изишла је врло добра и корисна књига „Кратки очеркђ исторји славанскихђ литературђ и азнковђ“ (Москва 1911. Стр. 156, 80, цена 1:50 рубаља). То је превод с немачког из великог дела „КшШштг дег бесепуапт“, (књига УМ, 1908), а превеле су га ученице Више Школе. Ту се налазе ови делови: 1 Словенски језици, од В. Јагића, П Пољска књижевност, од А. Брикнера, Ш Чешка књижевност, од И. Махала, ЈУ Књижевност Јужних Словена, од М. Мурка. Поред тога, на крају књиге су примедбе и објашњења редактора за поједине стране и библиографија најважнијих дела о језику и књижевности појединих словенских народа. Ово је до данас прва књига, (јер је једино Шафарик, али одвојено, писао о историји језика и књижевности словенских), у којој су заједно а укратко изложене историје и језика и књижевности свих словенских народа, као последњи резултати науке. Кад такве књиге уопште није било, још мање смо је ми могли имати, и зато би она добро дошла као ручна и руководна књига за сваког ко хоће да се упозна са језиком и књижевношћу словенских народа. М. М.

ПОСМРТНО ИЗДАЊЕ ТОЛСТОЈЕВИХ ДЕЛА. -— 7 новембра, на дан смрти Лава Толстоја, изишла је прва књига његових неиздатих дела, у издању његове кћери Алексан-