Srpski književni glasnik

(2 ПРЕ АСУОЛИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУШЏ, БРОЈ 12. — 16 ДЕЦЕМБАР 1911.

ГАЗДАРИЧИНА ЋЕРКА.

Блајку је било двадесет и две, када се од живота тражи све: љубав, власт и слава, а кад су џепови плитки, врло плитки. Потцењивао је своје професоре, уредно полагао испите, био секретар једног ђачког удружења и удварао се ћерци своје газдарице.

Та девојка била је нешто приглупа, име јој је било пр сто: Мара; читала је страсно бесмислене романе у једном револверском листу и радила у фабрици чарапа. Али је Мара била млада, пуначка, ђаволских очију и увек весела, те је Влајко заборављао на њено прозаично име и фабрику чарапа.

Успео је да је с вечери прати од фабрике до прве улице где им је био стан. Али се даље није могло. Заман је млади човек описивао доброту крем-пита, да је одведе једног дана „код Талијана“, заман се одушевљавао описом топчидерског парка да 6: 'чог дана изишли ван вароши, Мара је одбијала упорно.

Изненадно, без икаквог повода, рече му Мара једног дана кад се најмање томе надао:

56