Srpski književni glasnik

МУЧЕЊЕ НАДОМ.

— 0! гласа, гласа, да викнем!,.. Едгар По (Бунар и Шеталица).

Давно, једне вечери у сутон, пречасни Педро Арбуец д Еспила, шести доминикански настојник из Сеговије, трећи Велики Инквизитор шпански — кога је пратио један јга-тедетрјог (отац мучитељ), а пред којим су ишла два извршиоца Свете Инквизиције са фењерима у руци — сишао је у подруме Духовног Суда у Сарагоси, и упутио се ка једној забаченој мрачној тамници. Брава на масивним вратима зашкрипе: уђоше у загушљиву манастирску тамницу, где се, при патничкој светлости која је долазила озго, могло назрети, између узиданих обруча, клупа за мучење, потамнела од крви, затим један мангал и крчаг. На ђубришту, придржаван оковима, са жељезним синџиром о врату, седео је узневерен, један човек, сав у ритама, по чијем изгледу не би се више могло одредити колико му је година.

Овај сужањ није био нико други него раби Азер Абарбанел, Јеврејин из Арагоније, који — оптужен због каматништва и немилосрдног презирања Убогих — био је већ више од године дана, свакодневно стављан на муке. При свем том, пошто је његова „заслепљеност била тако исто чврста као и његова кожа“, он је одбијао да се одрекне својих убеђења.

Поносит на своје порекло од неколико тисућа година, охол на своје старе претке, — јер сви Јевреји до·