Srpski književni glasnik

МУЧЕЊЕ НАДОМ._ 887

стојни тога имена полажу много на свој род — он је произилазио, по Талмуду, од Отонијела, и, према томе, од Ипсибое, жене овога последњега Судије израиљскога: околност која је такође подржавала његову храброст и у највећем мучењу.

Пречасни Педро Арбуец д Еспила, са сузама у очима при помисли да ће овако издржљива душа бити искључена из спасења, приближи се уздрхталом рабину, и изговори следеће речи:

— Радујте се, сине мој: сада ће се завршити ваша искушења на земљи. И ако сам, видећи толику упорност, јецајући, допустио да се употреби много строгости, моја дужност да братски поправљам има своје границе. Ви сте јогунаста смоква која, толико пута нађена без плода, заслужује да буде сасушена... али сам Бог судиће вашој души и можда ће бескрајно сажаљење засијати за вас последњега тренутка! Треба се у то надати! Има примера... Нека тако буде! — Почивајте вечерас у миру. Сутра, учествоваћете у ашто да је: то значи да ћете бити изложени на аџетадегто, на жеравици која претходи вечитом Пламену: он пече, ви то знате, сине мој, само из далека, и Смрт наступа тек после два часа (често и три), зато што се ми бринемо да сачувамо влажним и леденим облозима чело и срце жртава. Биће вас само четрдесет и три. Имајте на уму и то да ћете ви, стављени на последње место, имати доста времена да призовете Бога, и да му понудите ово крштење ватром које долази од Светога Духа. Надајте се, дакле, у Светлост, и спавајте.

Довршивши овај говор, дон Арбуец даде знак, и скинуше окове са несрећника, а затим га нежно пољуби. Сад дође ред на фра редемптора, и овај сасвим тихо, замоли Јеврејина да му опрости за све муке које му је он нанео у намери да га спасе; — потом га загрлише оба извршиоца, и њихов пољубац, кроз калуђерску мантију, беше веома тих. Кад се церемонија сврши, оставише сужња, самог и пренераженог, у помрчини.