Srpski književni glasnik

12 Српски Књижевни Гласник.

једном услужном младићу и, навукавши кожну рукавицу на десну руку — „треба све по пропису“, осмејкујући се рече он, — узе руку кћери и стаде на четвртини окрета, очекујући такт.

Сачекавши почетак мазурног мотива, он вешто цупну једном ногом, избаци другу, и његова висока, тешка прилика, час тихо и лако, час бурно и брзо, с лупом ђонова и ноге о ногу, кретала се кроз салу. Грациозна фигура Варењкина летела је око њега, неопажено, на време скраћујући или продужујући кораке сввјих мајушних, белих, атлазних ножица. Цела дворана пратила је сваки покрет пара. А ја не само да сам посматрао с уживањем, већ сам са заносом и милином гледао на њих. Нарочито су дирљиво утицале на мене његове

ципеле, испод којих је била подвеза од чакшира, — добре чизме од обичне коже, али не помодне — шиљасте, већ старинске, с четвртастим врховима и без потпетица, — Ви-

дело се да их је правио батаљонски чизмар. „Да бих могао изводити и одевати љубимицу кћер, он не купује помодне ципеле, већ носи просте, домаћи производ“, мислио сам ја, и ти четвртасти врхови нарочито су били дирљиви за мене. Видело се да је некад одлично играо, али сад је отежао и ноге му већ више нису биле довољно еластичне за све оне дивне и брзе кораке које се трудио да направи. Али он ипак окретно пређе два круга. Али кад, брзо раставивши ноге, опет их састави и, мада у неколико тешко, паде на једно колено, а она, смешећи се и поправљајући сукњу коју је он био закачио, лако се окрете око њега, — сви громко запље-· скаше. Подигавши се, с нешто напора, он нежно, мило обухвати главу кћери иза ушију и, пољубивши је у чело, доведе је к мени, мислећи да ја играм с њом. Ја рекох да нисам ја њен каваљер.

— Но, све једно, играјте сад ви с њом, рече он, љубазно смешећи се и намештајући шпаду на опасач.

Као што после једне капље изливене из боце, садржина њена потиче великим млазевима, тако је и у мојој души љубав према Варењки ослободила сву у мени скривену способност за љубав. Ја сам тада обухватао цео свет својом љубављу. Волео сам и домаћицу с фероњерком, с њеном јелисаветинском бистом, и њеног мужа, и њене госте, и њене лакеје, па чак и инжењера Анисимова, који је врчао на мене. А спрам