Srpski književni glasnik

дали рак ва де.

БЕЛЕШКЕ. 799

расправу „Црни Врх. Студија кристаластих шкрираца и гранита“, која ће се штампати у „Гласу“. 2. Академик Г. Др. Михаило Петровић приказао је своју расправу „Интеграли једне класе диференцијалних једначина сматрани као функције интегралне константе“, која ће се штампати у „Гласу“. 83. Дописник Г. Петар С, Павловић приказао је своју расправу „Сувоземни мекушци у Србији“, која ће се штампати као засебно издање Академије. 4. Према реферату академика Г. Др. Богдана Гавриловића штампаће се у „Гласу“ расправа Г. Др. Милутина Миланковића: „Прилог теорији математике климе“. 5. Одређен је академик Г. Јован М. Жујовић да да своје ми. шљење у коме Академијином издању треба штампати расправу

Влад. К. Петковића: „Голт у Србији“. ЧИТУЉЕ. Натко Нодило. — 8 маја умро је у Загребу један од

најревноснијих бораца хрватско-српске народне идеје, Натко Нодило, професор загребачког универзитета у пензији. — Нодило се родио 1831 године у Спљету, где је свршио основну школу и гимназију. Универзитет је свршио у Бечу. 1860 био је професор, али га наскоро отпусте, јер је сматран „народ њаком“. 1862 године почео је излазити „П Мамопаје“ са при"логом на хрватском „Магодт 115“. Уређивање беше поверено Нодилу, и он се неустрашиво борио за народну будућност пет година, стварајући поколење које ће прихватити лист и његове идеје. 1869 је посланик корчуланског копара. 1874, кад се у Загребу отворио Универзитет, био је постављен за професора опште историје. Спреман, уман и слободан дух, Но: дило је љубимац слушалаца. Он тада даје научне радове. 1890 године је ректор Универзитета. Поред многих радова, Нодило, је издао и манифест „Срби јесу што и Хрвати, а Хр. вати што и Срби“. 1897 године, кад је уједињена српскохрватска омладина почела издавати „Хагодпи Мизао“, Нодило је поздравља најтоплијом добродошлицом. У последње време, добивши пензију, он је био председник Друштва Хрватских Књижевника и вредан сарадник „заутететшка“. БОЉЕ

Август СТРИНДБЕРГ. — 1 маја умро је у Стокхолму шведски књижевник Август Стриндберг. Он је био од оних писаца чији глас је походио све народе; један од оних који имају скоро читаво човечанство за читаоце. Борац и против себе и против друштва, једна вечна луталица, много пута већи Фауст од Ге"теова Фауста, безобзирни рушилац, и старих и савремених традиција, променљив као срећа, недоследан као случај, ___неједнак каовреме, — Стриндберг је непрестано свраћао пажњу ___на себе и о њему се водила увек жива реч, јер је у његовој __борби, његовом лутању и његовој безобзирности била изра-

"о ЕМА њи

« ' А «