Srpski književni glasnik

800 | Српски Књижевни Гласник.

жавана једна личност самосвојна и титанска. И цело његово дело јесте историја те личности која је само у последњем тренуту живота могла признати, с Библијом на грудима, да се „гаси све лично“.

Рођен 1849 у Штокхолму, Стриндберг је имао невесео_

дечачки и младићски живот, студирао у Упсали најпре медецину, а затим филозофију; био неко време учитељ народних школа ; 1870 дао свој први рад драму „У Риму“, а 1872 драму „Мајстор Олф“, и 1874 године постао чиновник краљевске библиотеке. Од 1883 године до 1883 године живео је у Паризу, Швајцарској и Немачкој; од 1892 до 1897 живео је у Верлину и Аустро-Угарској, а од 1899 године у Стокхолму.

Стриндбергова дела су већином аутобиографска; она говоре о сиромаштву дечака („Син служавке“), о човеку који се бори са женом на живот и смрт („Исповести једног лудака“, „Јпјегло“, „Легенде“), о ослобођеном од вереио ономе који верује („Црвена соба“, „Црне заставе“), о становнику морске пучине који под њеним сунчаним зрацима постаје Велики Усамљени („На пучини мора“), о мистику и аскету („Усамљен“, „Витенбершки славуј“, „Каже“) И тамо где изгледа да је Стриндберг био само историчар и сликар, он је јако и очи-

гледно унео себе. Он је три пута покушавао да нађе жену.

која би му дала срећан домаћи живот, и сва три пута је његов

покушај свршавао разводом брака. Он је омрзао жену иу

њој је видео само грубе, перверзне инстинкте, и ђак француских натуралиста, он их је у својим делу учинио тако великим и очигледним да је у томе преувеличавању ружнога код људи надмашио често и самог Емила Золу („Свадба“, „Отац“, „Другови“, „Верни“, „Госпођица Јулија“, „Самртна игра“, „Самум“). Његова дела тих преокупација, већином драмски једночини,

потисла су у позадину његове песме, културно-историјске но-

веле, научне радове, драме из историје шведских краљева, и оцртала су Стриндберга као највећег противника Ибзена, који

је толико покушавао да уздигне жену над човеком. Данас је

глас Стриндберга у знаку женомрсца. Код нас Стриндберг није никакав вршио утицај ни на

духове ни на књижевности, он је за нас био доскора врло мало познат. Пре неколико година играла је у Народном Позоришту једна руска трупа његову „Госпођицу Јулију“. Тек у последње време превођено је нешто више његових радова. _

но

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.

па ћи фр анинаен ан

5 Ји ла И Бри ови РА ма