Srpski književni glasnik

804 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

губим, постајем уплашена и неприродна, дршћем на сваком кораку и губим своју вољу и своју личност. Преклињала сам га да ме не води у друштва. Ја волим да седим код куће и да будем мирна. Ја страховито патим и бојим се, бојим се врло, да ако тако продужи, или ћу полудети или ћу га омрзнути. — Зашто, зашто сумњаш у мене» Зар сам се икад показала лакомисленомр Ја не желим нигде да идем, цео тај свет мени није ништа. Хајде да седимо код куће увек сами, да читамо, да разговарамо. Молим те!

Мој искрен, сузама натопљен, глас би га обично дирнуо и он би се умирио. Тада бисмо се помирили и бивали неколико дана срећни. Срећни, Десанка! Он је у страсти био луд, као и у љубомори. Између пољубаца он ми се заклињао да ће се убити ако престанем да га волим, и да ће ме убити ако га преварим! О, моје тадашње патње и моје сузе које нико није видео!

Он је био просто генијалан да пронађе разлог за нову свађу. Он ме је окривљавао, ја сам се правдала, а он није зеровао. Како то боли. Волиш га и ако је луд, а он ти не верује да га волиш. А ја, јадница, још сам га волела, још сам та волела, још сам се надала познаће ме, стећи ће вере у мене. Ја сам видела да и он пати и било ме је жао. Старала сам се да то сматрам као болест и да ублажавам колико се може. Није се могло ублажити. Кад сам ја дрхтала, он је говорио да дршћем што сам крива, кад сам одлучно порицала, он је говорио да сам се већ извежбала у неваљалству. Није било човека с којим сам две речи проговорила, да он није после измислио како сам се заљубила. Па то се напослетку досади и попуцају жице стрпљења. Ја сам тада почињала да бесним и сама, и претила му да ћу га омрзнути, да ћу побећи кући. Или сам покушавала да га исмевам, или да му терам инат. Тада би се обично појављивао онај његов омиљени баук, револвер, и он би ми претио да ће се убити. Ах, а ја, будала, поверовала бих, уплашила се, порицала све, преклињала га и обећавала да волим, да само њега волим. Он је мене боље познавао, него ја њега. Ја сам тада веровала да ће се убити. О, а мој јунак био је велика, велика кукавица! Сад ја верујем да он никад још није ни откочио тај револвер. А можда. и не уме да га откочи.

Он ме је познавао толико, да је знао чиме може да ме