Srpski književni glasnik

810 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

желела да му опростим, толико сам била бедна. А знаш ли зашто није изишао, да ме тражи» Он је желео да изиђе, он се бојао да ја не начиним какав скандал и хтео је да ме врати, али се бојао да изиђе у помрчину, да га изнебуха неубије какав мој љубазник. То ми је он доцније у наступу | искрености признао.

Почело је да се раздањује помало кад он изиђе с револвером, па право к мени.

— Одмах улази унутра! — заповеди.

Ја послушах.

— Где си била досад» Знаш ли да ћу те убити

Ја му отех револвер. Изненадих се кад видех да сам јача од њега. Он се уплаши. Али је револвер био укочен и ја нисам умела да га отворим. Насмејах се и бацих га силно, да затрешта кућа.

— Господине, — рекох му — ја сутра идем својом мајци и браћи, и знајте да ћете платити ово злостављање.

— Ти си луда, ти си у грозници!.. ИМ он поче да ме умирује и да ме наговара да легнем.. Заиста, ја сам била У грозници, и издавала ме је последња снага.

(Свршиће се.)

Л. МиХхаАЈЛОВИЋ.

РОМАНТИЧНЕ ДУШЕ. КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА. (8) СЦЕНА ПЕТА. ПРЕЂАШЊИ, (СТРАФОРЕЛ.

БЕРГАМЕН. (Силазећи са зида и поздрављајући).

Ал прво мог знанца допусти Да представим.

СТРАФОРЕЛ. (Клања се). (Исправи се чудећи се што не види Паскиноа). Госпо...