Srpski književni glasnik
~.
ЉУБОМОРА. 809
— Не волим никога — цикнух ја — али тебе мрзим, мрзим, јер си ми живот отровао, јер си ме окружио лажју и упрљао блатом. Мрзим те како досад никог нисам умела да мрзим. Ти си ме свему рђавоме научио.
— А, сад смо се показали у правој боји. Сад признајем да си права...
· О, Десанка, паде једна реч коју ја ни после толиког понижења, ни овако навикнута на сваку прљавштину, не могу да кажем, реч које се грозим и кад чујем да се каже најгорим женама. Он је мене и досад називао неваљалицом, али тако грубо, тако животињски још није. Ах, паде та прљава реч на мене у срце, као оловно зрно и уби и последњу моју илузију о животу. Ја цикнух и дигох руке, да сакријем лице од тога срама, а он заурла:
— Признајеш, уплашила си се, ухватио сам те...
И још два пута паде иста реч, да ме дотуче. Јаукнух и излетох напоље, напоље после поноћи у мрак... Саплетох се на жбун цвећа и ударих се о јабуку испред куће, потрчах по дворишту, а однекуд се неки слепи миш очеша о моје чело. Угуших јаук и потрчах на капију. Куда ћу у свет, у ноћ, у таму, у туђу варош где никог свога немамг.. На капији се сударих с једним пијанцем. Осетих му задах алкохола, који се с гадостима његове душе изливао из његових уста. (Он рашири руке према мени. Вриснух, па утрчах понова у двориште и сруших се близу врата у један мрачан угао. Ах, јадница, погледах у врата. Не, нема мужа, да изиђе и да ме потражи. О, проклет! Клекох на колена, па се сетих да сам веру у Бога давно заменила вером у људе. О, све су вере лажне! Мрак и самоћа, само звезде у бескрајној даљини блистају...
Ах, Десанка, где си онда била, да ме видиш, где твоје срце, да ми замери за себичност у срећи 2 О, стида, о, страха, о очајања! Кад помислим да сам и после тога понижења опет
била жена томе подлацу, ја бих сад јаукала од стида.
Понор. Цело небо се претворило у несрећу и заклопило ме саму с њим, с њим одвратним, мрским. Али где је онр Мене је страх... А у кућу да се вратим, јао... Одвукох се до шупе и ту сам на једном пању продрхтала не знам колико вечности... Ту сам — ах, стида! — очекивала неће ли доћи муж, да ме зовне унутра, да ме моли да му опростим. Ја сам
еј >
>
+ Е
| | || | Њ | ||