Srpski književni glasnik

РОМАНТИЧНЕ ДУШЕ. 817

Гле, месец!.. Случај изванредан! Не губимо, дакле, ефекат ни један. (Посматра чудновате огртаче најамника.) Огртачи дивни, баш какви се траже. Увите се боље: пазите на страже! (Доносе носиљку.) Столица у сенку. (Баци поглед на носаче који су црни.)

Црнци! То сам знао. (Иза кулиса.)

Зубље не уносте док не бих знак дао. (Позадина је црвено обојена од буктиња које остају иза дрвета; улазе музиканти.) Музикантир — Тамо, где сија кроз грање. (Намести их у дно.)

"_ Милост! Промените само још држање,

Устани! Ти седи! узми позу бољу. Ко у Ватоовом „Концерту у пољу“.

(Оштро једном најамиику.) Шта видим 2 Клати се први човек с маском>2 Паз те на држање! Инструменте часком Удесите. Тако! Све ће добро ићи.

(Маскира се.)

СЦЕНА ДЕВЕТА. ПРЕЂАШЊИ. ПЕРСине.

ПЕРСИНЕ. (Улази лагано. Док он говори стихове који су на реду, ноћ постаје тамнија, и небо се оспе звездама.) Отац је умирен... Ја морам отићи. | Сунце је већ зашло... Мирис збва леће... У сенкама тамним поспало је цвеће...

| СТРАФОРЕЛ. (Тихо виолинама.)

Музика!

(Музиканти свирају тихо до свршетка чина.)

ПЕРСИНЕ. Ја стрепим, духом сам се сроз 0.

Шта ми је2... Она ће доћи!

сл (У

афир" ма“