Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни ГЛАСНИК. није, и са стране, добила одређени циљ. Малисори су готово пред крај побуне изнели своје захтеве пред Порту, а као узрок побуни наводили свирепости почињене од војске приликом прошлогодишњих разоружања. Садашњи побуњеници су одмах показали узрок своме незадовољству и изнели одређене своје захтеве. Узрок је, рекосмо, несавладљива мржња према новим султанима, представницима комитета младотурскога, итихадџијама. Главни захтеви су: подизање школа у ко: јима ће се учити арбанаски језик; никаква пореза, а нарочито најмање за стоку; повраћај одузетога оружја из прошлих година или раздавање новога ; оштета за крвове, разрушене куле и упропашћену имовину ; постављање чиновништва које зна домаћи језик; подизање путева општега и локалнога значаја; служење војске у Арбанији. Смелији Арбанаси траже више; траже одређене границе Арбаније; признање албанске заставе; кнеза гувернера из једне од старих владалачких кућа арбанаских, и постојање Арбаније под заштитом Европских Сила

Ова данашња побуна Арбанаса, лањска малисорска, и врење у јужној и средњој Арбанији, може се сматрати као почетак једног националистичкога покрета. Покрет је у главноме спонтан, а последње две године је знатно помаган с поља. Узрок је у промени режима у Турској. Султан АбдулХамид је остављао Арнауте да буду пуни господари на својим огњиштима; они су били размажена деца Хамидова. Они нису за његово доба плаћали пореза, они су давали војнике само за султанову личну гарду, они су смењивали власти војничке и грађанске; они су вршили сами правду између себе и над другима; сама реч „реформа“ значила је непријатељство и побуну. Зато су они волели Абдул-Хамида. Кад су Младотурци узели управу, морали су, истакнувши равноправност и слободу као девизу новога режима, чинити све да Европу увере да ће они моћи реформисати царевину. Познато је да је долазак новога режима највише ускорило питање о европским реформама у Турској. Састанак два владара, рускога и енглескога, у Ревалу, у 1908 години, који је требао донети широке реформе, а можда и аутономију Маћедоније, одлучио је јулску револуцију и долазак Младотурака. Природно је да су ови хтели и у Арнаутлуку завести ако не нове ре-