Srpski književni glasnik

РОМАНТИЧНЕ ДУШЕ. 897

СилвЕТА. Ја вас волим.

ПЕРСИНЕ.

Ја те неизмерно Љубим...

СилвЕТА. Сан испуњен... Ја сам се зарекла Да се не удајем, докле не бих стекла Јунака; а никад дечка кога жени Породица.

ПЕРСИНЕ. Ах!

СилвЕТА. Не, он не треба мени, Тај сладак господин, ког нам често нуде, Кога сестра жени, да усрећен буде.

ПЕРСИНЕ. А тек те, ваљада, неби уз'о лако Син каквога друга твог оцаг Је л тако

СилвЕТА. (Смејући се). Ах! не! не. Ал видиш да нам, тако рећи, Оцеви се слично погледају...

ПЕРСИНЕ. Псећи. БЕРГАМЕН. (Иза киоска). Хм! ПЕРСИНЕ.

Али знаш зашто љубав им се квариг

БЕРГАМЕН. (Иза киоска). Бе ПЕРСИНЕ. Дабоме, ми их мучимо у ствари. Поштовање увек спрам њих ми се буди;

сл “~