Srpski književni glasnik

898 А Српски Књижевни |ласник

Али то су добри, ал' обични људи. Наш сјај на њих баца сенку и њих тавни.

Паскино. (Иза киоска).

О»

СилвЕТА. Ево отаца љубавника славни!

ПЕРСИНЕ. (Смејући се). Мој понос их вређа и није им мио.

СилвЕТА.

Твој отац спрам тебе обазрив је био... Као... не знам!

ПЕРСИНЕ. Знаш ти, враголице слатка!

СилвЕТА. К'о спрам орла кога излегла је патка!

БЕРГАМЕН. (Иза киоска). Хо! хо!

СилвЕТА. (Смејући се јаче). Јадни оци, то је просто шала Што радимо с њима!...

Паскино. (Иза киоска), Хе! хе!

ПЕРСИНЕ.

___ Нек је хвала Судбини што спаја срца после мена Многих, и што случај личи на Скапена.

БЕРГАМЕН. (Иза киоска).

Ха! Ха!