Srpski književni glasnik

900 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

СЦЕНА ТРЕЋА. Паскино, БЕРГАМЕН. Паскино. (Подругљиво).

Успех твога плана испуни ти наде, Човече, па чак их превазићи знаде! Идеје су ваше све предвидет знале, Јер наша су деца потпуне будале!

БЕРГАМЕН.

Отмица је кћер ти узбудила страсно, И залудеће је сасвим, то је јасно!

Паскино.

А твој син, што себе к'о хероја гледа, Да умирен будем никако ми не да!

БЕРГАМЕН. Најгоре је то још што верују слепо, Да смо ми тек ћифте, преварене лепо, Које они вуку за нос, и то за то Што састанке њине нико није хват о! То је глупо, али, најзад, то ме љути.

Паскино.

А зар је ко мого све ово да слути! Ти си крив што деран твој за више вешта Од свију се сматра, а лупа којешта.

БЕРГАМЕН, То ми је баш криво и тешко ми пало!

Паскино. Ја ћу да им кажем све.

БЕРГАМЕН.

Очекни мало! Не би било добро сад исприч'о кад би Све им; и тако ће дознати по свадби. Док свадба не прође у жагору само, ; Ми још треба рибљи језик да имамо.