Srpski književni glasnik

952 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

канцеларија и владарских кабинета, а савези међу државама обично су резултат дугих напора и размишљања, посете владарске не чини се увек да се свршавају тако крупни државни послови. Како било да било, садање посете у Бечу и Берлину могу бити озбиљан предмет за разговор. Да ли Аустро Угарска, мисли наставити своју активну политику на Балкану, па хоће, да веже присније уза се две балканске државе, Бугарску и Црну Горуг Да ли су се у томе погледу Аустроугарска и · Немачка споразумеле, или ће свака за себе радити Да ли се краљ Фердинанд и владар Црне Горе обраћају Тројноме Са везу за своју нову политику према Турској за коју не могоше добити не само пристанак Русије него ни охрабрењаг2 То су питања која се намећу сама. Одговарајући на та питања, француска штампа даје једно врло карактеристично резоновање.

Балкански народи погрешиће ако траже у Бечу подстицаја за неку своју активнију политику, разлаже се у њој. Ако баш и учине нешто одлучно да отворе балканску кризу, изгубиће, па макар какви резултати кризе били. Ако их Турска победи, они ће изићи ако не материјално, а оно морално умањени, унижени. Ако они победе Турке, добиће одмах и ортаке и много опасније непријатеље од Турака. За балканске народе је сто пута боље да и Солун и Цариград остану у рукама Турака. Јер, ако Солун и Цариград нешто престану бити влаштина Турака, сигурно је да неће прећи у руке малих. . Турци из новога режима нису умели да поступају са својим поданицима у европској Турској, али ни балканске државе неће губити из вида све опасности ако потраже силом да се судбина тога становништва побољша. Краљеви Никола и Фердинанд ће бити нарочито мудри да ништа не предузимају што би реметило мир. Сем тога, Немачка има сав интерес да одржава мир на Балкану, да га управо поврати где га немаи да га начини онде где га нема. Немачка има чак и сувише интереса да избегава компликације, те се у њену искреност не може сумњати, и ако су последњи потези њене дипломатије на другим пољима били нешто збунљиви и заметни. Откуда и каква офансивна политика Бугарске и Црне Горе могла би сметати много Немачкој. Она је, ту скоро, врло озбиљно опоменула Италију, свога савезника, да не заузима острво Митилену. Што се тиче Аустријанаца, они су загризли у балканску јабуку коју им је 1878 године пружио Бизмарк, они су тако добро загризли да