Srpski književni glasnik

| | |

у „ 2,

| |

Српски УТИЦАЈИ КОЛ РУМУНА. 837

језика. Према српском су речи: гат (старословенско глт, врат), ступ, гаска (гуска), мученик, међаш (сусед); особена имена према српском вокатву: Петре, Таназе, Василе, Григоре. Непосредно из српског језика су речи: баба, бич, боб, богат, бол, прах, кош, ливада, милостив, отровити, под, сито, слога, итд. Од ХМ века од Срба долазе Румунима особна имена: Богдан, Драгош, Раду, Влад, Стан, итд.

Најзад, Г. Барбулеску налази великих душевних слич. ности између Румуна и Срба, — нарочито у погледу негативних особина. „Ако посматрамо народну душу Румуна, ми ћемо ту видети, врло разговетне, исте карактеристике српске душе, које се не залазе у души наших предака, Римљана, Дачана, или Илираца, па и у души Бугара“.

„Збир свих тих трагова србизама у румунском језику, у поезији и народним легендама, у игри, у музици и домаћем и осећајном животу нашега народа, доказују нам још једном да није бугаризам но србизам био претежан код нас између ХМ и ХИП века“. У опште, закључује Г. Барбулеску своје брижљиво документовано излагање, Срби су били значајан чинилац у организацији, књижевном и духовном животу Румуна. „Од ХМ до ХУП века словенска култура у румунским земљама, у Влашкој и Молдавској, имала је српски карактер“.

Књига Г. Барбулеску моћи ће се спорити, нарочито са бугарске стране, али она садржи велики број значајних чи:

њеница и оригиналних погледа. Она је, у сваком случају,

врло сугестивна, и отвара једно велико поље новога рада, рада на изучавању узајамних утицаја код балканских народа, упу-

ћених једне на друге, и у прошлости и у садашњости и у

будућности. Те упоредне студије код нас свију врло су занемарене, а њихов значај и вредност су врло велики.

Х.