Srpski književni glasnik

836 Српски Књижевни Гласник.

је да легенда о Мајстор-Манолу, неимару манастира Спипеаде-Атсез — позајмљене од Срба. Народне румунске беладе „Затђ-батас“ и „ПопсПа“ јесу прости преводи са српскога. Српски утицај осећа се исто тако у румунској народној музици. У збирци народних мелодија од 1. Парвеску (1910) на:

лази се много мелодија српскога карактера (загса Јехеазса, затђа

досатот, затђа). Киријак, професор на Консерваториуму у Букурешту, констатује српски утицај на румунске мелодије, нарочито на мелодије банатских Румуна.

Срби су Румунима донели штампарију. Први штам· пари код Румуна били су Срби, и то не обични ручни радниц, но учени људи, носиоци црквене културе тога доба Тарговишту. у Влашкој, од 1508, Срби штампају црквене румунске књиге. Синовац старог српског штампара Божидара Вуковића, „Димитрије логофат“, ради у Влашкој, и оснива у ХУП веку целу једну школу штампара. У ХУШ веку Срби Румунима стално штампају књиге. 1643 налази се „Стефан, свештеник штампар, Србин“, како се сам потписује, вероватно исти „Стефан из Охрида“, који је 1638 и 164! штампао словенске књиге у манастиру Говори. 1644 налази се у вла: шком манастиру Деалулу, штампар „Тудор Думитровић, Србин

из Ромникул-де-ла Олт“, 1649 у Тарговишту штампа Јован,.

свештеник из Каменграда у Босни.

У архитектури цркава и манасгира у Влашкој и Молдавији осећа се српски утиџај. Извесни румунски стручњаци мисле да куле које се налазе у Олтенији имитације су срп:

ских грађевина у Србији и Маћедонији. Мисли се исто тако.

да је облик крста, који се и данас у Румунији налази покрај друмова и по раскршћима, дошао из Србије. Облик прозора, врста купола и друге особености румунских манастира: Тисамна, Водица, Козија, Балтени, Куртеа-де- Аргеш, репродукују великим делом сличне форме српских манастира: Грачанице, Дечана, Студенице, Жиче, Раванице, итд. Архитект Спиридон Попеску утврдио је да су Срби унели своју архитектуру код Румуна између ХМ и ХУП века. Попеску вели: „изузев Св. Николе који својом куполом и каменим ивицама датира од доба плашљивих почетака стварање сраског стила, наши споменици пре Куртеа де-Аргеш, дела су српских архитекта из последње периоде српске архитектуре...“

Од ХШ века осећа се у румунском језику утицај српског |

Муна ју

= н

%