Srpski književni glasnik

“

ет. %

УУ ;

ПИР

УМЈЕТНИК —- ПРЕТЕЧА РАТА. 839

смрт, што ју већ Ксерксес, тај глупави и надути вођа, започео, сјативши небројену војску и бродове, да ништи малену, слободну, интелектуалну Грчку. Мештровић је упозорио своје сународњаке да домородство није празна фраза, кад су отаџбеници спремни да рад рођене груде жртвују свој живот. Љубав прама домовини још је увиек жива, а вика космополиских викача не смије да однароди Јужне Славене. Отачанство једино може да их спасе и да их удружи у знамени једне те исте идеје. Лудо је и бесмислено кад се дјеца играју одраслих, јер је баш дјетинство њихова јакост. Неубројиви занос Јужних Славена уродиће великим дјелима.

Прорачунана мудрост и опрезност не бијаше, нит ће бити мјерило за великане. Мештровић је нагласио мржњу, отпор, борбу и рат проти свему ономе што пријети српскоме имену. Не закулисна сплеткарења, већ отворени нападај! Нападај на све што је труло, што се не може властитом снагом да одржи. Узвеличавање снаге, узвеличавање полета, узвеличавање народнога поноса увест ће Српство у коло великих и уљуђених народа. Не треба се стидити своје младеначке јакости, јер су Јужни Славени тек по њој јаки, јединствени и свеможни. Младост, синоним љепоте, најљепши је и најузвишенији симбол живота. Она никада не вара јер је у њој снага. Непобједивој десници и јунацима нек млади народи дижу своје храмове. Мештровић наглашује непобједивост тијела и узвишеност духа. Он их не дијели, већ их ликује у једној јединственој цјелини. Грубу јакост тијела прекали на пламену мисли, а мисао поткријепи непобједивим мишицама. Не посао и новац, већ идеали спасоше народе. Оно што се неда достигнути, то је најпрече. Он неће тежу што притеже к земљи, | већ крила која се залијећу пут небеса. Он слави лака крила што су викла крстарити над тиморима, а не троми лет разом земље. Слави полет и пркос, а не ситни рад. Реалисте у Хр ватској, с тим толико наглашеним „ситним радом“, убише сваки јачи занос. Мештровић слави расипност, а не кртост. Весеље ствара, а очај убија. Чежња слаби, а ужитак јача. Мештровић хоће пјесму, а не плач. Заиграће се коло које ће удружити завађену браћу и вино ће потећи које ће жалосне окитити радошћу. Круг кола, које нема ни почетак, ни крај и руке што се у непрекидном ланцу грле, нек буде симбол Јужних Славена. Мештровић нашу тугу сматра чежњом што