Srpski književni glasnik

840 Српски Књижевни Гласник.

вапи за срећом. Он знаде за побратимство, а не за прија. тељство. Славенгтво је јако по осјећају и срцу, по даровању, а не по прорачунатости и хладноме разбору. Нека наш народ води охолост, а не понизност. У пркосу, а не и у пужању очитује се његова снага. Искреност, а не превејаност осветљује и увеличава његова дјела Искреност и непоквареност дјетета, које није кадро просудити погибељ, први је услов за велике успјехе. Неомеђено поуздање у властите мишице и сопствену вољу, прецијењивање властитих способности, обожавање са: мога себе, кадро је да од кукавице и глупана створи вели кана. Још је увијек несвијесна сила: стварајућа сила јача је од свих разбора. Гдје разбор свршава. ту она почима. Њезини су разлози најистинитији, јер су најјачи. Мештровић више вјерује у крв и мишицу, нег у мозак. За њега је природа свесилна, а култура је тек њезин накит. Отуд њему љубав за јунаке и за бој и за све елементарне појаве у којима се очи: тује снага једног народа. Хероји су створили културу. Отуд њему као и Карлајлу култ за хероје. С разликом да Мештровић узвеличава и ману и пороке као и крепост и врлине. Ријечју, узвеличавање нестегнуте снаге, што слијепо срће у погибељ, не мјерећи своје силе, прецијењујући их, и За то увијек на путу да извојшти побједу. Он је за мишљење слабих, а за слављење јаких. За њега су успјех, побједа и слава једини циљеви живота. Прославити се, изразити се, макар за ту славу жртвовао свој живот.

Такав је и храм који ће Мештровић сазидати на равноме Косову. Два реда кариатида воде до Сфинге. Њезине су лавске шапе мирне, али спремне да се оборе и зарију чампе у погано месо невјерника. Смрт ономе који непозван уђе у светиште. Смрт ономе који не вјерује у снагу и будућност Јужних Славена. А кариатиде, те јаке, необориве мајке. и жене, носе на тјеменима греду која држи свод храма. Оне ће као и грчке кариатиде донијети своме роду пуне кошеве пло· дова. Исклесане из једне громаде, с тешким наборима што до. ногу покрива њихова бајна тијелеса, стоје усправније и јаче од темељних ступаца. А кад би се срушио читав храм, оне би се још дизале над рушевинама као непреломиви и необориви ступови усред грчких или римских ископина. Животно врело једног народа не да се затрпати.

Између тих жена, чије су утробе кадре да рађају ју-