Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни Гласник.

љујући интересима Италије и Аустро-Угарске, Арбанаси ће имати своју државу, и ако апсолутна већина њих нису је тражили, нити су се за њу борили, нити икад на њу мислили

онако како је сад Европа ствара. на каке

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Василђ Канчовђ: Орохидрографиал на Македонцџа, издава Бљлгарското Книжовно Дружество вђ Софил, подљ ре: дакциата на проф. А. Иширковљ. Пловдивђ, 1911.

Покојни Васил Кнчов спада у ред вредних бугарских патриота, и он је публиковао доста географског, а нарочито етнографског материала за познавање Маћедоније и Јужне Старе Србије. Ово дело му је последње, и оно је публиковано. као заостали рукопис, на десет година после његове смрти.

Кнчов није био по струци географ, нити је пак пратио савремену географску литературу, која се одавна ослободила од старог, искључиво дескриптивног, метода. Тако исто он нема ни основног знања из геологије, без које се не може замислити савремени географ, и зато у његовој књизи не можемо тражити правог научног разлагања, као и објашњавања постанка толиких географских објеката. Истина Кнчов је био добар проматрач, осим тога доста је и путовао, при том се служио домаћом и страном литературом, нарочито делима Гризебаха и Ами Буеа, али поред тога његово дело више припада историји; оно је застарело пре но што се и појавило на свет.

Тако, писац нам говори о Маћедонији коју испуњавају, | најстарије планине родопске системе, састављене поглавито од кристаластих шкриљаца и еруптивних стена са многим раседима, великим тектонским улегнућима, карстовима, интересантним вулканским кратерима и купама, језерским. басенима, али ми ово не видимо из његовог дела. Он нам не даје пластику, прави рељеф Маћедоније, нити нам износи постанак толиких занимљивих географских објеката, који код сваког стручњака буде толики научни интерес. Но и кад се задржимо на самим Кнчовљевим разлагањима сусрешћемо се са многим