Srpski književni glasnik

874 Српски Књижевни Гласник. пи

СоПесноп „Тез Раузг Модете5.“ Апх рауз ђа!Кка-_ птдапез: Мопгепессого, Зегђје, Ви!саг!е, раг А!-

рћопзе Михећ шсешеш' суп: Рап5, 1912. Рлепге Косет _ ер Се седне.

Изгледа да у данашњем добу један народ почиње се убрајати у модерне и културне народе тек када на бојном пољу пролије много крви. После шестонедељне крваве борбе балкански народи улазе у моду. О њима се данас много пише, и, што је важније, о њима се добро пише.

У колекцији „Модерне Земље“ изишла је књига Г. Алфонса Мизеа: „У балк-нским земљама: Црна Гора, Србија, Бугарска“. Г. Мизе није од оних површних и неозбиљних ту“ риста и новинара који брзим возом пролете кроз једну земљу, па о њој пишу читаве књиге. Он је живео у нашим крајевима, научио наш језик, радио послове са нашим светом, и прилично ушао у наш живот. Како се подуже бавио у Србији, у делу своје књиге који је посвећен Србији он се нарочито показује као обавештен писац и добар посматрач То не значи да његова књига — која у осталом нема виших научних или књижевних претензија — нема својих мана. Она је писана у одломцима и делови су слабо -повезани. Г. Мизе је рударски инжињер, и он најрадије и најопширније говори о геолошком склопу земљишта, о рударским експлоатацијама, о рударском законодавству и повластицама страним капиталима, | Овде-онде има по нека нетачност, и ситнија неправда, учењена не из зле намере но из погрешног схватања прилика.

Од интереса је утисак који су наши крајеви оставили на овог образованог Француза, који је проживео међу нама. О _ Црној Гори он говори са симпатијама. велича херојску прошлост њену, храброст и војничке врлине њених становника. лепоту њених предела, живописност народнога живота, али он исто тако отворено говори о жалосним материјалним приликама у којима се налази наш тамошњи народ. Своја симпа- . тична разлагања о Црној Гори Г. Мизе завршује овим речима: „Никола 1 био је увек ратник, требало би да сутра буде и организатор. Остављајући понос на страну, црногорски народ својом прошлошћу јуначких борби довољно је исплатио своје право на живот. Зар је требало борити сету току векова зато да се скапава у беди. Не! Ја још хоћу да _