Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. | 877

све то доприноси да од Србије створи земљу сигурне економске будућности, која ће бити сјајна ако јој п:литичке прилике допусте излазак на Јадранско Море“. Х.

Ре ретка а те "адђапезтзске Етгтасе хоп О-г МКко 2ирапс (К. бегу). 2уеће ипуегапдене АшПасе. Млеп. 1912.

Брошура Г. Жупанића бави се о балканском рату, зна: чају Старе Србије и Косова за српски народ, етнографским и политичким приликама у Старој Србији које су биле узрок рату, затим о арбанашком народном питању и питању српско арбанашких политичких и етнографских односа и, напослетку,

о питању српско-аустријског сукоба. Аргументи ове поли:

тичке бротуре су махом познатији и понеки од њих већ често употребљавани. Као политичка брошура о савременим догађајима она има извесног значаја, може бити и од користи за публику којој је намењена, и која хоће да буде свестрано обавештена. Значај Косовске Битке, коју писац назива догађајем светске важности, у довољној је мери осветљен с обзиром на доцнију судбину српског народа и на политичке промене у Југоисточној и Источној Европи које су јој следовале. У одељку о етнографским приликама код Арбанаса има оригиналних и добро документованих проматрања, нарочито о њиховим племенским, фолклорним, религиозним и језичним разликама. Прегледом њихове прошлости доказује недостатак тежње да живе као једна национална целина, њиховим садањим културним стањем доказује њихову неспособност за самосталан државни живот, а њиховом племенском подвојеношћу и језичним разликама доказује да они не представљају никакву националну целину, већ комплекс од племена која још поред тога редовно живе у крвној завади. Премда их нема више од милион душа, у самој Арбанији (скадарском и јањинском вилајету) само 721.706 душа (стрна 37), разлике су међу њима тако велике да се Геге (северни Арбанаси) с То-

, скама (јужни Арбанаси) тешко споразумевају. За доказ ове

важне чињенице, коју је требало јаче нагласити, писац наводи арбанашког просветитеља Г. Пекмезија, који у уводу своје граматике каже да она представља покушај да се створи књижевни арбанашки језик који ће подједнако моћи разуме-