Srpski književni glasnik

~

878 ' Српски Књижевни Гласник.

вати и Геге и Тоске (страна 46) Пошто Арбанаси припадају истој раси као и Србо-Хрвати (страна 40—41), и пошто су они и по својим садашњим културним и етнографским приликама неспособни за самосталан живот то је најприродније

да они потпадну под власт најсроднијег културног народа.

,

— Срба, који су и раније њима владали.

У последњем одељку говори се о држању Аустро-Угарске према арбанашком и југословенском питању, и доказује по:

грешност оваког држања, при чему се писац служи чланцима бечког листа „Атђенег Дебипо“, од којих прештампава _

неколико пасуса. Тај одељак завршава погледима из својих ранијих чланака и брошира, и каже да је Аустрији још пре десет година обратио пажњу на важност југословенског питања, а Југословенима истакао несмисао њихових међусобних

свађа. __—тБе ИДЕ РДС 7

КЊИЖЕВНОСТ. ,

АНКЕТА О ЈЕЗИЧНОМ ЗБЛИЖАВАЊУ ЈУГОСЛОВЕНА. —- Питање

о језичном зближавању Јужних Словена и стварању једног општег правописа било је више пута предмет многих дискусија како у словеначкој и хрватској књижевности, тако му српској. Као што је већ познато, те дискусије нарочито су биле велике за време Илиризма и шездесетих година прошлога века. То питање сада поново покреће познати словеначки научни часопис Угда (МГ свеска, 1912) и објављује „Анкету о језичном зближавању Југословена“. Пошто се констатовало да је културно зближење „неопходно потребно“, и пошто је „сазрело до оне мере, да осећамо потребу начелног решења тога питања“, то се жели да се створи „програм за блиску будућност, по коме ћемо се управљати“. Моли се сваки „ко се интересује крајњим решењем тога питања“ да пошаље уредништву одговоре на последња питања и каже о њима своје

мишљене. | А. 1. Какве односе желите између Словенаца и Хрватар

Да ли вас задовољавају данашњи односи» — 2. Да ли је.

област словеначког језика довољно велика, да се могу успешно развијати све гране књижевности Р с

В. 1. Да ли се жели, да се словеначки језик развија са-

свим независно од хрватског 2 — 2. Да ли се жели, да Словенци сасвим напусте свој језик» — 3. Да не сматрате да