Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ воде. 901

вори он напослетку на талијанском; дотле се објашњавао на

француском.

— Неопходно. Поступити друкчије — значило би осрамотити се за навек.

— Хм. А ако ја не пристанем да вам будем сведок, ви ћете тражити другог >

— Разуме се... тражићу.

Пантелеон се снужди.

Њ. — Али допустите да вас запитам, сињор де-Цанини, да неће ваш двобој бацити донекле ружну сен на добар глас једне личности 2

— Сумњам; али макако да је — не остаје ми ништа друго.

— Хм! Пантелеона готово нестаде у оковратнику. А онај ГеггоПисје Кишђепо, шта ће он> узвикну затим и нагло подиже главу горе.

— Онг2 Ништа. — Не! (Сће!:) — Пантелеон презриво слеже раменима. Ја вам се, свакако, морам захвалити — изговори он, најзад,

не сигурним гласом. Ви сте и сада, у моме бедном стању,

умели да видите у мени благородна човека — пп сајап! пото! — Поступајући тако, ви сте се сами показали као прави са| јап! цото. Али ја морам да промислим о вашем предлогу. Е — Нема се кад, драги господине Чи... Чипа...

| — Тола — поможе старац. — Ја вас молим свега за | један час да бих размислио. Гу је умешана ћерка мојих до| ___бротвора... И зато ја треба, ја морам да размислим!... Кроз ; један час, кроз три четврти — знаћете моје решење.

— Добро, причекаћу.

6 — А сада... Какав ћу одговор дати сињорини Ђеми 2

Сањин узе листић хартије и написа: „Будите мирни, моја драга пријатељице, кроз три часа доћи ћу код вас _и свеће се објаснити. Од срца вам захваљујем на брижној

_ пажњи“ — и даде Пантеолону. Овај пажљиво метну листић у џеп са стране и — поновивши још једном: „Кроз један час!“ — пође ка вратима;

али ту се нагло окрете, притрча Сањину, ухвати га за руку,

Е 1 Чисто талијански узвик, који се не да превести; одговара ру___ скоме: Ну! ПишчЧЕВА ПРИМЕДБА.