Srpski književni glasnik

920 Српски Књижевни Гласник.

издахне, а ни гласка од себе не даје. Рат значи јуриш данас, јуриш сутра, јуриш у смрт. ИМ значи: тешке кише, блато, ве: трове, снегове, маршеве који терају сузе на очи, значи: глад и жеђ, спавање на камену, у снегу, у води, у блату.

Сваки рат има од тога много, а колико је морао да има овај брзи страшни рат у планинама без путева, са војском у којој многи оста без шињела и шатора» Модерни рат тражи велику физичку снагу, али и душевну, а пре свега јаке живце, од челика, дебеле као конопце. За све ово што ·-тражи рат сељак је диван војник, јер он има живце мирне, стрпљење силно. Он је навикнут на глад, на камен, на ноћ, на пут без пута, на свако зло. Човек из вароши, из фабрике и канцеларије, сав је несрећан када падне киша, и мора по блату улицом; сељак се понајчешће радује киши, за њега је она благодат. Он не тражи постеље, он спава на голој њиви код стоке, на путу под колима, он живи на сувом лебу и код куће, а што је главно он умире лако, покорно и понизно. Није сваки сељак такав. Онај на западу постао је већ мекан, али наш балкански сељак је такав, зато се он онако брзо кретао преко планина, у ноћи као и на дану, зато је подносио дане без хране, лежао на камену, а што је главно налетао на куршум, у јуриш, примајући смрт као што прима град који му код куће потуче њиве, као нешто што је над њим, ван његове моћи, као нешто што се не да избећи и мора се примити. Наш сваки војник готово је сељак, а онај ретки који је из фабрике и канцеларије још увек је близо сељаку. Наша цела војска може се назвати сељачка. Она је зато и страшна била, и биће још за дуго овако страшна.

Но, то је само материјални део војничке снаге нашег сељака, онај који доноси његово тело и душа из природе, онај општи део, оно сељачко опште што је наш војник имао. Уз ту снагу имао је он и још своју специјалну сраску, која је уз ову од њега створила чудо, брдо, планину! То је снага о којој би се дале писати гомиле књига, па се опет не би описала...

... Јесте ли видели небо када се отвори и проспе све воде своје на земљу 2 Јесте ли видели оне потоке и поточиће како са свих страна долазе, са свих страна, сваком стазом и стазицом, јаругом и јаружицом, и отуда где нема никаквог корита, кроз плотове, кроз трње, баштама, ливадама, низ шљи-