Srpski književni glasnik
РАТНА ПИСМА. 919
срачуната демагогија или као наивно идолопоклонство. А није било ни једно ни друго.
Био јето устанак против свих дотадањих схватања, потпуно ново, најновије схватање о селу и народу у њему, створено данима од јуче и данас, без икакве везе са свима прошлим схватањима.
Није то било ни схватање доброг Павла Марковића Адамова, са његовим наивним сеоским сликама, ни свих оних многих њему ближих и даљих вредних мајстора, оних наших лепих, али исто тако лажних и смешних слика и прича са села, у којима звекћу само ђердани, само се румене образи, преливају се пуни амбари и држе љубавни разговори између сељанака и сељака. Није то било схватање ни оног идеалистичког и романтичног омладинског покрета са његовим звекетом чаша и јеком убојних песама, тако далеких од сељака и села. Ни оно новије није било, које је одлазило у села не испитујући их, као политичка револуција; ни оно што је доносило из народа наше новије прте и цртице, у којима пуцају само копче на набреклим прсима девојака, беласају се дојке и гризу вратови, ни оно најновије славонско-хрватско, у коме нема ниједне снаше која се не подаје. О не, ни оно најновије није било, оно што је са неких страна отпочело улазити као просвећивање народа у села — са мишљењем да је сељак дете а село дечје игралиште, да сељаку науку треба давати као што се даје детету млека у кашичици.
То схватање било је бунтовничко, револуционарно из основа, потпуно своје, ново, најновије, са силном вером у снагу народа, онаквог какав је у стварности, схватање које је овај: рат оправдао, освештао, доказао, утврдио за дуга времена. Но оно се налазило ретко посејано у нашој интелигенцији. Ретка је, зато, била и вера у снагу расе и народа. Вера појединаца у великом друштву, у друштву демократском које заглушује и најлепше ствари хуком својег живота, као да није ни постојала. Била је поред ње само невера. А зато што је било невере, морали су природни догађаји појавити се као чудо.
2:
Рат је смрт. Рат значи умирање. Иде се или стоји се и добива се куршум у сред чела или у сред срца, и човек