Srpski književni glasnik

СивАано де БЕРЖЕРАК. 923

Сирано. И још нешто:

На крају баладе, борећи се вешто, Убошћу вас !

ВАЛВЕР. Али ја се нећу дати ! СираАно. (Декламирајући). „Двобој Сирана у Бургоњској Палаши „Са једним глупаком !..“

ВАЛВЕР. Шта му то сад значи г

СирАНО. Натпис ! ДВОРАНА. (Са највећом узбуђеношћу). Ово, збиља, све више привлачи ! Места !... Мир!... Тај има много поуздања !... (У партеру се направио круг радозналих, затим маркизи и официри, помешани са грађанима и народом; пажеви се пењу другима на рамена

да боље вице. Даме по ложама стоје. Десно, Гиш и његови племићи. Лево, Ле Бре, Рагно, Кижи и т. д.).

СирАНО. (Заклопи очи за један тренутак). Стихови већ ту су, стављам вам до знања! (Речи у балади пропраћује покретима који одговарају радњи). Ошмено скидам сад огртач свој, И бацам га да ме не саплеша. Ево пи мача, нека Почне бој ! Шешир доле, да оку не смеша ! Ко Селадон, лака, жива креша, К'о Скарамуш, ком се шале граде, Ја ши напред јављам, раго клеша, Убошћу ше на крају баладе ! (Прво укрштање мачева). Што те враг носи, је л', ћуране мој 2... Ал' је мени шо брига девеша ! Да ши боцнем срце, ил трбух твој 2 Гле, брзином једног мувјег лета Око шебе мач мој сад облета,