Srpski književni glasnik

" |: у Ио, | | (

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 949

начин, оне отварају и у многом обезбеђују пут трговцима индустријалцима и радницима у њиховим колонијалним пословима. Благодарећи овом систему рада, Немачка је успела да радикално поправи свој трговински саобраћај с Турском. Увоз Немачке у Турску 1887 износио је 6о/, од целокупног увоза, а 1910 достиже 219/,.

Француски капиталисти придржавају се свог другог система. Они врло нерадо улазе у предузећа која излажу уложени капитал ризику. Они се задовољавају пласирањем свога капитала у сигурне послове. Француска је уложила у Турској око четири пута више капитала (две и по милијарде) од Немачке. При свем том, њен увоз у Турску стално опада. Од 189/, 1887 године спао је 1910 на 119 од целокупног увоза.

Само предузеће грађења Багдадске Железнице обећава према пишчевим податцима, у ближој будућности, огромне користи немачким предузећима и колонистима. Немачка већ заузима једно од првих места међу државама увозницима у Турску. Када се буду израдиле главне и споредне линије у Малој Азији, када се буде у Месопотамији извршила потребна дренажа извесних мочарних предела, она ће представљати нову житницу света, местимице плоднију од Египта. Према оцени немачких испитивача, требало би више од петнаест милиона немачких колониста, да би се непрегледна поља дуж Тигра и Еуфрата могла сувремено обрађивати. Само у Месопотамији има преко четрдесет милиона хектара земље за обрађивање, више него што има цела Француска.

Какав ће ток у будуће узети питање Азијске Турске, од веома је великог значаја за европску, а посебно за балкан-

"ску политику.

Вишак људства и индустријске производње Немачке Царевине мора тражити вангранична тржишта. У колико Не мачка успе да та тржишта нађе изван европског континента, поглавито изван Балканског Полуострва, и у колико буде заузета у својој колонијалној политици. у толико ће бити више изгледа за одржавање мира у Европи и пружиће се више могућности малим балканским државама да се слободно

· културно развијају, а привредно и војно јачају. Са тих раз.

лога књига Г. Изића заслужује пажњу и наших читалаца. Осим ових политичких разлога, студија Г. Млића има

2 из

а аи > а