Srpski književni glasnik

24 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

са једном страховитом магновеношћу своје широке и оштре секутиће, своје дуге и криве очњаке, шиљате и сјајне као ножеви. Или, ако бих на каквој уској стази срео живе очи неке женке и за један тренутак погледао у њих дрско, видео бих одмах (са грчевитом одвратношћу) да су јој зенице расцепљене; бацивши поглед ниже, спазио бих криве канџасте нокте којима је придржавала једну крпу око бедара. У осталом, то је ствар чудна и ја је никако нисам могао објаснити себи: сва ова необична створења — мислим на женке — имала су првих дана мога борављења на острву једно нагонско осећање своје одвратне ружноће, и обраћала су с тога нарочиту пажњу, више но човечанску, на пристојност и на спољашњи изглед своје одеће,

ХМ | КАКО СУ ЧУДОВИШТА ОКУСИЛА КРВ.

Увиђам да ме моја невештина у писању издаје, и да се_ удаљавам од свога причања. Пошто сам доручковао са Монтгомерием, он ме поведе кроз острво да ми покаже мали вулкански кратер и извор врућега потока у који сам дан раније загазио. Обојица смо носили по један бич и напуњен револвер. Газећи кроз лиснати шипраг чујемо одједном цику некога зеца. Застанемо и ослушнемо, али даље нисмо чули ништа, и одмах продужимо свој пут, заборавивши ускоро тај мали догађај. Монтгомери ми обрати пажњу на извесне ситне румене животиње са врло дугим стражњим ногама, које су хитро трчале кроз шумско шибље у дугим скоковима. Рече ми да је то производ потомака оних Људи-Животиња које је Моро створио. Он је држао да ће оне моћи послужити за храну, али њихова зечја навика да прождиру своје младе упропастила му је план. Ја сам већ био срео неке од ових животиња, — прво, бежећи оне ноћи испред Човека-Леопарда, друго, бежећи сутра-дан испред самога Мороа. Случајем, једно од њих, бежећи пред нама, упаде у рупу коју је за собом оставио корен једног дрвета изваљеног ветром. Успемо да га ухватимо пре но што се могло извући. Оно је пенавило као мачка, гребло ноктима, ослањајући се чврсто о своје задње ноге; једном покуша чак и: да уједе, али му зуби беху и сувише слаби и оно је њима могло само уштинути. Изгледало ми је