Srpski književni glasnik

30 У СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

бацајући сумпорну прашину у вис шакама, сад левом сад

десном, почеше појати још једном своју чудну литанију, стих по стих.

Када дођоше на речи: Не једи меса ншти рибе; то је.

Закон, Моро подиже у вис своју дугу белу руку:

— Станите, узвикну. МИ мртвачко ћутање завлада.

Мислим да су сви знали оно што ће доћи и бојали га се. Гледао сам у около у њихова необична лица. Када спазих дршћуће њихово држање и плашљиви ужас њихових сјајних очију, зачудих се да сам и за тренутак могао поверовати да су ова створења људи.

— Та Заповед је прекршена! рече Моро.

— Ником нема спаса! узвикну сребрнасто-космато створење, |

— Ником нема спаса! понови цео чопор на коленима.

— Ко је тајг запита оштро Моро, и пређе погледом по свима лицима, пуцајући бичем.

Изгледало ми је да је Хиена-Свиња била утучена; ЧовекЛеопард исто тако. Моро заустави свој поглед на овом створењу, и оно му се понизно привуче пред ноге, сећајући се и плашећи се бескрајног мучења које је негда издржало.

— Ко је тај понови Моро гласом силним као гром.

— Страшна је казна ономе ко Закон не поштује! запева Проповедник Закона.

Моро погледа Човека. Леопарда у очи: изгледало је да из овога створења цеди саму његову душу.

— Ко Закон не поштује... поче Моро скидајући очи са своје жртве и окренувши се нама. Изгледало ми је да је је: његовом гласу било неког верског заноса.

И сви запеваше:

— ..нека се врати у Дом Болова!.. нека се врати у Дом Болова, Господару наш!

— Врати Дом Болова — врати Дом Болова! проћерета Човек-Мајмун, као да му је помисао била пријатна.

— Чујеш ли2 запита Моро, окренувши се злочинцу. Брзо, пријатељи, на посао !

Доиста, било је потребно бацити се што пре на звер, јер Човек-Леопард, кад се Мороов поглед једном скиде с њега, беше скочио на ноге, и сада, са запаљеним очима и огромним својим шиљатим зубима под поврнутим уснама, устреми се на свога мучитеља. Чврсто сам убеђен да је само лудило не-

| |