Srpski književni glasnik

Мона ом Ма

зли њи

ОСТРВО ДОКТОРА МОРОА. 99

трњака, долазио је један огроман букавац, мешавина коњаи носорога, жваћући сламу уз пут; за њим се појавише ЖенаСвиња и две Жене-Вучице; затим вештица Лисица-Медведица са два црвена ока на ушиљеном црвеном лицу, и онда остали сви, хитајући напред. Приближивши се нешто, они су се клањали дубоко пред Мороом и певали (не пазећи ни мало једни на друге) одломке из другога дела литаније Закона:

— Његова је Рука која исцељује! и остале друге.

Дошавши на растојање од тридесет метара од прилике, они застадоше, падоше на колена и лактове, и почеше посипати прашином своје главе. Замислите призор ако можете! Нас тројица, обучени у плаво, са нашим ругобним црноликим слугом, стојимо у сред широке равни покривене жутом прашином, сунчевом светлошћу, под запаљеним плавим небом, опкољени овим чопором наказа које се ваљају и млатарају рукама и ногама: неких готово потпуно људскога облика, изузевши њихову гипкост израза и покрета, неких сличних бегаљима, неких тако страховито унакажених да су наличили можда само на утваре наших најлуђих снова. И иза свега тога, с једне стране таласаста ивица рогозине, с друге стране густ сплет палмових дрвета која су нас растављала од јаруге са јазбинама, и, најзад, са севера, натуштени хоризонт Тихога Океана.

— Шездесет-два, шездесет-три, бројао је Моро. Треба да буде још четворо.

— Не видим Човека-Леопарда, рекох.

Моро одмах дуну поново у свој велики рог, и на његов

звук све ове хуманизиране животиње зарише се дубоко у пра-

шину. Онда, крадући се полако из шевара, повлачећи се ниско по земљи и покушавајући да се приближи осталима а да остане неопажен, појави се Човек-Леопард. Последњи који дође био је мали Човек-Мајмун. Остали, загрејани и уморни дугим метанисањем, погледаше га кивно.

— Доста! узвикну Моро својим јаким и одлучним гласом.

И цео тај животињски народ устаде понова на своје ноге и престаде се клањати.

— Где је Проповедник Закона грмну Моро.

И сребрнасто-космато чудовиште удари лицем у прашину.

— Реци речи! заповеди Моро, и у истом тренутку цела гомила на коленима, сви њихајући се с једне стране на другу,