Srpski književni glasnik

О КОРНЕЈЕВОМ УСКРЊУ

Допустите ми, пре свега, драги слушаоци, да изразим заједничку тужну мисао целога овог књижевног скупа, и испуним једну болну дужност.

Прво овакво предавање, о Стеријиним „Родољупцима“, држано је пре шест година, и друго, „О првим српским по“ зоришним представама“. Исти предавач имао је да говори са овога места кроз неколико дана, о Змају Јовану Јовановићу, поводом десетогодишњице песникове смрти. Али он неће говорити. |

Српску књижевност и науку, српски јавни живот задесио је свиреп удар: Др. Јован Скерлић, критичар и књижевни историчар српски, професор историје српске књижевности на Университету, уредник „Српског Књижевног Гласника“, на. родни посланик и национални борац, није више међу живима. Један црн и суров вихор смрти ишчупао га је из наше средине.

Допустите ми да, пре овога предавања, које ми данас тако тешко пада, дам израза своме дубоком болу за драгим професором, који за собом оставља страшну празнину, и чија прерана смрт значи велики национални губитак.

Овим низом представа класичних комада, Управа Народног Позоришта задовољава једну стварну књижевну потребу. Класици нису само грчки и латински писци чије се реченице по школама крцају као коштуњави ораси, и који, на жалост, обично не остављају најбоље успомене. Класици су они писци свих књижевности који су, по утврђеном суду потомства, кадри да развију разум и укус свију не спутавајући ничију оригиналност. Њихове су мисли високе и.

1 Предавање, држано у Народном Позоришту, 2 маја ове године, "пред представом „Сида“