Srpski književni glasnik

О КОРНЕЈЕВОМ „Сиду“. 35

опште, њихов стил савршен, тако да у њима свак налази поуздане учитеље. Уз то, они су обично из једног већ прохујалог доба: око њихове главе време је свило ореол славе, и око њихових дела лебди чар бесмртности. У нашој књижевности, класични су: наше народне песме, којима нема равних у светској народној поезији; наш „Горски Вијенац“, који је, ширином даха и дубином мисли, достојан „Фауста“; и оно узбудљиво и скроз уметничко дело што се зове „Смрт Смаил-аге Ченгића“.

Али ниједна књижевност нема толико класика као француска. Урођене француске особине: мера и укус, чине их најкласичнијим, узорима које проучавају сви народи, и без којих се не да замислити добра књижевна култура. А никад у исто доба није живело толико великих писаца као у Француској, у другој половини ХУП века, за владе моћнога КраљаСунца Луја ХУ. И што је управо јединствен пример, ти су писци били међусобно поделили све књижевне родове, и свак је у своме био савршен: Корнеј и Расин у трагедији, Молиер у комедији, Лафонтен у басни (или боље: у поезији), Боало у сатири и критици, Паскал у филозофији, Босие и Фенелон у беседништву, Госпођа де Севиње у епистоларној, Сен-Симон у мемоарској књижевности. „Француски дух, као велелепно дрво, пружа све своје гране у исти мах.“

: ХМУП век у Француској, то је славно доба кад су во. 5 ђени успешни ратови, кад је на југу заузет Русијон, на северу | Артоа и један део Фландрије, на истоку Елзас и Лотрингија. На престолу је, у првој половини века, седео Луј ХШ, али Француском је у ствари владао његов први министар, кардинал Ришеље. Народ је, истина, био осиромашио, времена су била тешка, глад је често куцала на сиротињска врата; али тај изгладнели и одрпани народ, чим би залупао добош, бацао је алат из руку, узимао пушку и одлазио на границу. Књижевност је имала јаког утицаја на ово ратничко расположење. - Онда су много читани Плутарх и Тит Ливије, који описују славне подвиге великих Грка и Римљана и њихово родољубље. Историци, беседници, песници тога времена проповедају храброст, стрпљење, пожртвовање, једном речи: љубав према отаџбини, — осећање које обухвата све врлине. У романима су причани Б подвизи славних људи, ратника, бораца, готових да завитлају ; мачем ради части и славе. | =

ГАНА А РРА МЕГ

2252

а ти

а 77

по КАРАН У О НД АВЗ А У 7

,