Srpski književni glasnik

30

__Спски Књижевни ГЛАСНИК.

КРВАВИ ЗДРАВАЦ.

— са ЦрНОГА ВРХА —

+ ЉутомиРу ЂОРЂЕВИЋУ

Ноћас наше чете у свом вечном лету,

Уз циктање зрна смрт обиђе редом... Беше тако тихо, планина у цвету,

И месец нас грејо својом зраком бледом.

Дођосмо с огњишта у тај крај незнани

Пред ноћ саму. — Ватре са руменим пламом Затитраше шумом, и коњи нам врани Отпочеше пашу сакривени тамом.

У другоме реду, испред нас на венцу, Видели смо главе у наших стражара; –-

Стишала се врева на горском кладенцу И умир'о пламен од наших ватара.

Исцветалим здравцем беше пуна шума, И код нас се роди једна чудна жеља: Боље него блато ил' јарак крај друма, Нек' нам здравац буде вечита постеља...

„И ненадно кроз ноћ писну наша труба, Кобним звуком врх нас прскоше шрапнели: Затрссе се стабло столетнога дуба,

По лицу нас шину зрна замах врели.

И руменим сјајем јутрос зора када Блисну над ограшјем са одором плавом, Лежала су тела поносна и млада

К'о сломљено борје на здравцу крвавом.

Октобра, 1912.

Милутин ЈОВАНОВИЋ.