Srpski književni glasnik

18.

Српски Књижевни Гласник.

ПЕСМА БИБЛИЈСКА.

Оче! што ниси и мени дао С песмама ведре дане, Слатке и пуне плодова као Лепе паома гране 7

Где је и за ме башта и једно врело Под стаблом пуним цвета 7. : Зар и ја нисам твој лик и твоје дело, Царе и Краљу света 2

Овде, на путу, сама, оставио си мене, Где само гробова плоче

И смрти сене,

ја сада гледам, Оче.

Но ево златни зраци кандила падају на ме Ја чујем глас харфе твоје:

Све лепе душе, под крстом када стоје, \ Постају богом и саме...

Вапијеш 7. Ти би помоћи моје хтео, 7 А зар ти снага виша није

Од беда свије“ —

Не осећаш ли да мога срца си део г

Путниче! ступај и вољно на леђи терет ови Понеси на врх Голготе, И као вечерње сунце зарони у живот нови И у сјај вечне лепоте...

Длекса Шантић.