Srpski književni glasnik

„ISA

620 Српски Књижевни TjacHMK. |

служи, што се Амиџа спрема, да, како овде Цветко npHcme оправи га с овде наодећим се царским људма по наијама, да | им овнове купује“. — Вук је одговорио (5 фебруара) да је“ обе наредбе примио, објавио коме надлежи, и да ће се старати · да се онако изврше. Уз то је морао мало секундирати кнезу, „додајући да се и он врло радује што је близу Саве и Дунава. (Преп. 1, 608 —610). |

И све ово догађало се само на два месеца после свечаног 3 читања царског хатишерифа и берата, којима се Србији даје ~“ аутономија, а њему наследно књажевство! — И тог истог тако исмејаног Цветка само неколике недеље доцније поставио је за if, „полицајмајстора“ у Београду с врло поверљивим дужностима ! 3

Ни с Вуком није престајао и даље збијати спрдњу. Како су трговачке штафете пре новина стизале у Земун, то 7 е Вук те гласове купио, и слао их кнезу Милошу, кнезу Васи. и Јеврему, н. пр. о буни у Финландији, и да је Шведи помажу ; 1 да је пао Метерних, и ко ће му бити наследник; о' сукобу – Хасан-аге с Аустријанцима; о буни у Папиној Држави; а на-“ рочито о Пољској револуцији, и о француском посредовању. (Преп. П, 605 и даље; УМ, 147 и даље; 494 и даље). Неке су "се од ових вести потврдиле, а неке су се показале као лажне. Кад се једна вест о Пољацима потврдила, кнез Милош му џише: „Са овом сте новином себе президентом судејским достојни |“ учинили, само би ваљало да ваше место промените, ако, као“ ЊЕ, што чујем, у судници за фуруном седите, и у горњем челу за асталом председавате као што једном одличном президенту пристоји. Ветрова и Цуга не треба вам се бојати, сад ie ana” Богу лето“. — Много грубља је шала била у његовој одлуци · на једном акту. — Једна девојка роди дете, и над њом се по наредби кнежевој поведе судска истрага. Неки Грк, чије је“ дете и било, јави се, да ће је узети, ако је оставе на миру, и прекину истрагу. Суд о томе реферише кнезу, и он на истом oo акту одговори: „На предложеније ваше од 7 т. Мо 247 јављам. 6 вам, да Константин Христо слободно Милану за супругу своју — :: узети може; и будући је тако срећан да музару узима, а не јаловицу, то би требало, да мени и президенту магистратском бар сваком по једне лок-чизме поклони; Вукове макар и с Maмузама биле“. (Преп. П, 614; 782; Особита грађа).

*