Srpski književni glasnik

·достојника, па су чак били и у аудиенцији код цгра. Пред : i „сувереног кнеза Србије“ · орденом св. Ане првог степена с императорском круном, лентом и звездом, а њих орденом св. Владимира [У степена. О свему овоме они су слали извештај кнезу Милошу. (Гавриловић, Кн. – Милош Ш, 217).

- Кнезу Милошу је било веома мило што је од цара одли"кован, али му није било право што су одликовани и Цветко и Аврам, и што су тако лепо били примљени, што ће они разуме се, причати кад се врате. Зато смисли план како ће "све то омаловажити и исмејати. То је имало да се изведе на истоветан начин и у Крагујевцу и у Шапцу и у Београду. За – Шабац је издао наредбу Јеврему, а за Београд Вуку. „Му“ штулук! Ћетко ће нам данас сутра амо приспети. Ми смо се сви овде узмували и успр...., не знамо како ћемо му с пута _ сићи, кад дође. Вама је лако, ви сте поред Дунава и Саве, пак му се можете лако и уклонити, ако до густа дође; али "шта ћемо ми овде чинити; земља тврда, небо високо, Лепе"ница плитка, а на планини снег до д...та“. Затим вели како a Це наредио свима великашима, да га нико не пита ни за Пе"троград, ни за његово изасланство, а напустиће чибугџије, ка— феџије, бербере, асталџије, и друге мање своје служитеље, да га непрестано запиткују о Петрограду. Наређује му да се тако исто поступи с њим и у Београду; а ако ба он сам почео што о томе говорити, да га прекину, и да га запитају да им прво каже, како је у Одеси лађе товарио, и како је прошао кад је у Ердељу с дукатима трговао. (Цинична алузија на Цветкову

да оће Цветко сутра доћи, и да се његови пријатељи јако радују да га виде, и што се више приближава у толико је њихова · радост већа; да Вуку завиде што је при великој реци, а они

у Шарошлост, јер се говорило да је у Одеси био амалин, и да је:

· при малој Лепеници „која није довољна за моћи ји опрати од.

о и :