Srpski književni glasnik

а

628 ПО Српски Књижевни Гласник.

ми Њиова Свјетлост даду пензију, па, колико ми стање здр: допушта, да купим пјесме и да пишем којешта, као и до сад. Ако ли они нијесу ради пензија код нас у обичај. уводити. они ме могу наименоватл српским историографом, Или друг чије макар како, само да имам плату, и да нијесам везат овакву посведневну службу.“ Нада се да ће му ова молба 6; испуњена, јер и што је на ово место дошао, није због ње вих способности, већ по милости и благонаклоности кнежев; Кнез Васа му одговара, да је нешто из његова HHCA саопштено кнезу, а друго је оставио до састанка с њим, ј се кнез ових дана спрема у Београд, и обећава да ће његов молбу помоћи. | На састанку у Топчидеру није ништа свршено, или мож, о томе с кнезом Милошем није ни говорено, већ само с Васо Зато му опет пише (1 авг.), да гледа да га кнез помилује отпусти с платом бар на три године, па према томе што то време буде урадио, нека се одреди за даље, ако буде KH А ако и то не може бити, нека га отпусти с платом дотл „док не дође вријеме да се пође у Лозницу и у Тршић. · Али вам то опет кажем: Ако би још и какву ползу ја наро нашему и Њиовој Свјетлости учинити могао, највећу би учинио да ми се даде пензија, па да живим ђе ми је воља, и да радим шта ми је драго; или да ме Њиова Свјетлост пошаље у: Пе А тербург, да онђе сједим једнако (тако би онђе могао Њиовој | Свјетлости у политичким пословима што послужити, и мој књижевне послове радити).“ Даље вели како је због здравља | хтео молити за одсуство да иде у бању, али како је рад на“ јесен ићи породици у Земун да уреди домаће ствари, TO | одустао, јер му се обоје учинило много (Преп. ТУ, 155—15 :) Ово писмо није застало Васу у Крагујевцу, (био је“ от | шао у Чачак), и у кнежевој канцеларији су га отворили,“ спремали нову „шалу.“ На име, Стојан Симић, чича Радоми= ровић, Амиџа и Јакшић хтели су да му одреде пензију, и да му издаду диплому. Али кнез Васа, вративши се с пута, T | спречио. О свему овоме Симић је јавно причао по Beorp а Вука је сусрео с речима: „Одредио сам ти пензију у Кра! јевцу.“ Све је то Вука љутило и раздражавало (Преп. У, 1 Васа му је послао дефинитиван одговор (9 авг.) ј пензије за сад нема ништа: „Што се ваше жеље касате