Srpski književni glasnik

дно била суђена по њеним делима. Моли га да јој сти што га вређа, и опомиње га зар је O O шта

та учинити. „Ја волим твоју отаџбину, јер волим тебе, usla и сам увидети, да у твојој отаџбини, нарочито у

јш видити у Турску; ја волим овде бити последња жена, го тамо кнегиња“. На завршетку вели да је увек желела ћи к њему на који месец, да се о многим стварима разговоре, и тражи да: је пред порођај пусти да се врати.

њу је умирује да се не кида. Очекује долазак кнеза

ом понети. (Домаћа Me

њи да напусти ревију. Кад се навршило три месеца, на ко: зико је био постављен

о је целог пролећа био слабуњав, а о Тројицама неколико баш лежао. Надао се да ће се опоравити, али му сваки ва све горе, те га моли, да се замоли Њиховој Светда се смилује и да га отпусти из службе с плашом.

пору, да за сваки случај спреми ствари KOJE: ће