Srpski književni glasnik

642 Српски Књижевни Гласник

раскрстила са свемоћношћу платонизма, она која му буде одредила прави и правилан обим и значај, она која буде умела | ослободити се његове власти онде где влада други дух и други закон. Има знакова по којима би се могао предвидети, још у | нашој садашњици, почетак такве једне Обнове. У историји европске мисли се јављају „људи Обнове“. Тешко је уочити их и осетити их данас, у доба у коме живе ту са нама, пред · нама и поред нас; али, знаци су ту. =

Наше доба својом вером у науку, својим богатим примењивањем науке, својом индустријом и техником, својом | рационалистичком религијом и неодољивим развојем свога“ господарења над природом, над материјом — наше доба је до краја изведено и до краја раширено и развијено основно 1 начело платонизма. Тако да су „научни дух и научни метод“, · пароле савременог рационалистичког човека, дух платонизма : и метод платонизма. И уверење да царство научног духа, „царство овога света“ (по завршним речима Фаврове књиге), није ништа друго до оно оснозно уверење платонистичке фило- | зофије које се протеже кроз веру човекову од времена старог Платона па до савременог научника-индустриалца. Од дела – Платонових — која су носила тако. уметнички карактер, па до данашње вере у науку и до данашње рационалистичке вере | -— један је пут развоја којим је људска мисао у Европи ишла толико векова. ~

Отуда ове две књиге имају нечег дубље заједничког што се на први поглед не би дало видети. Прву смо добили. по одлуци преводиоца и издавача „да у српском преводу издају сва најбоља класична дела старих Грка и Римљана“ ; добили смо | је дакле не из непосредно филозофског интереса него преко интереса да се у српску преводну књижевност уведе класична књижевност. Другу смо добили свакако по уверењу преводиочеву. који је ваљда ишао за савременошћу ; у сваком случају, Фаврово је дело карактеристично по схватања савремене научне инду- – стрије и индустриске науке, ако и ништа друго. Вредност: је 3 прве књиге: што је једно од уметнички најбољих дела великог | Платона, што му је кратки преглед грчке филозофије до Платона (и о Платону) врло језгровит, стваран и практичан, | што је објашњавано стварним и свих врста примедбама испод “текста. Недостатак је прве књиге: врло рђава штампа, и уопште опрема. О коректности превода проговориће свакако“ стручњак. Друга књига нема недостатке прве, бар у погледу техничке опреме која је, може се рећи, врло добра. Али, ју накнаду, има друге недостатке: избор књиге за превод није био најсретнији, а превод тако исто није био најсретнији. | Имајући у виду стварне потребе наше преводне филозофске | књижевности, преводилац ове књиге био је исто толико сретан у избору колико је и раније бивао. Превод је, читан овако · као целина на српском језику, рђав; и то је једна стална