Srpski književni glasnik

ет 4 f.

648 Српски Књижевни Гласник.

замисли и да изведе дела као што су Знамениши Викшорианци или Краљица Викагорија. Ниједну од ових књига, ма колико да су оне јасне, не може разумети читалац који није модерног духа. Иронија и духовитост пишчева спречиће га да види оно друго што се у њима налази — озбиљност и дубину ових истраживачких удубљивања у људску природу, осетљивост кеја његовом сјају даје све своје светлости и сенке, његово · езверје да такве апстракције као „величина“ и „пошта“ могу

a e врше неке линијски одређене функције, чврсто уверење да је зоолошка-јединка-човек баш у толико више занимљивија и – да у толико више заслужује анализу и приказивање у колико 4 је њен карактер далек од простог“. 1 Из тога разлога, један од првих циљева Г. Стреи'а тај“

је: да пронађе, а затим да нам покаже, од чега је „историјска < величина“ начињена. Извесни његови читаоци (они неразумни) оптужују га да нам он излаже, и ако. са једном дивотном. снагом и вештином, само то да велики људи и велике жене“ нису велики — и ништа више! Анализе које Г. Стреи чини несентименталне су до крајности, и то је разлог што сентименталисти криче од бола. · Много важнија особина тих анализа јесте та да личности, поред – свих „операција“ које писац чини на њима, остају целе, читавеи – живе. Може се рећи да се оне крећу нормалним својим путем – за цело време тих „операција“. На тај начин, писац успева да до детаља претресе и испита карактер краљице Викторије, не заустављајући се ни за тренутак у излагању тока њеног дугог : живота, од рођења до доласка на престо, од удаје до смрти. И стога што се она не може приказати друкчије до у њеним · односима са другим личностима, Г. Стреи даје њен лик сли- | кајући друге, чудесно сјајне ликове: њеног оца (војводе од“ Кента), лорда Мелборна, принца Алберта, Дизраелија, Леополда белгијског, Палмерстона, Гледстона. Палате, замкови, дворане, собе, намештај, играју знатну улогу, показујући нам каква је · била краљица Викторија. Присуствујемо стварању, развоју и. изменама „викторианског духа“, који данас има тако ружно: хначење, а на чије нам порекло Г. Стреи тако живо указује: тај „викториански дух“ у енглески живот увео је муж краљице Викторије, принц Алберт, и он се родио тамо где се и принц Алберт родио: у Саксен-Кобургу. :

ХК

Г. Младен Ст. Ђуричић. — У белешци о Владимиру Каљевићу, штампаној у прошлом броју нашег листа, случајном омашком, коју сажаљевамо, погрешно је штампано: име писца те слике из бродарског живота. Писац њен не зове се Младен Ст. Љубичић, већ Г. Младен Ст. Ђуричић.

Власници, Јован М. Јоваковић и Владимир Лацковић. ~