Srpski književni glasnik

624 Српски Књижевни Гласник.

монархији, где владалац (ако хоће и уме) може их бар у неколико ублажавати.

Прави демократизам без лоших страна партиске влада– вине могућан је само у преседничкој уставној републици.

Разуме се само по себи да парламентарни режим у опште зависи у првом реду од политичког образовања самог народа. Ако појединци сматрају да су испунили своју грађанску дужност што су се уписали у какву партију, и употребили своје грађанско право ако за њу гласају не водећи рачуна о томе шта и како она ради, онда је то само парламентарна комедија. Ако сваки грађанин задржи према партиским штабовима своју независност и према њиховим делима одлучује се да ли ће им дати свој глас или не, онда је то права демократска управа. Каква је политичка зрелост и свест једног народа, таква му је и управа, па ма какав систем био, или, што рекао покојни министар Туцаковић посланици ма: „какви сте ви Енглези, такав сам вам и ја Гледстон“.

ЉУБ. СТОЈАНОВИЋ.