Srpski književni glasnik

636 Српски Књижевни Гласник.

од бола којим се мучи какав претоварени коњ није мања од оне која је изазвана каквом величанственом природном појавом, нити за бића с друге стране земљине кугле осећају мање него за ближње са којима свакодневно живе заједно. Један од унанимиста, Жорж Шенвијер, овим предговорним стиховима описује тај уметнички став:

Гле, једна душа ту живи.

Светом је испуњен сваки предмет. Ти ниси сам.

Ти имаш више блага

Него баснословна дубина мора, Јер одавде

Ти можеш по вољи да обухватиш

Овом вазном или овом секундом Сав бескрај.

И на другом месту овако закључује:

Ја имам хиљаду живота у себи, И крунишим се за краља, Јер доиста сам пролазни краљ Кућа, улица и дрвећа, Свега што се може видети, чути и опипати.

У форми, унанимисти су одлучно за простоту, одбацујући све што је блиставо и звучно било у старој версификацији. У томе погледу они могу да се похвале изврсним обрасцима упрошћенога стила. Али, свакако, делају са мером и укусом, и не падају у каламбур.

Данас је школа скоро растурена. Као прави таленти, њени оснивачи су отишли сваки својим путем, пребацујући се преко граница утврђених школских схватања. Унанимизам као правац данас се одржава још само код далеких и бледих епигона, или у иностранству као експортирана роба прецве-

тале моде. М. В. Б.

БЕЛЕШКЕ.

Јован В. Маговчевић, Пјесме Ослобођења. (Просвјетине књиге за народ). Сарајево, 1921. — Г. Маговчевић, познат још из времена пре рата као добар „народни певач“, опевао је у десетерцу и у тону народних песама неколико момената из последњих ратова. Ти моменти нису нарочито повезани међу собом и својом садржином књига не преставља целину. У њој су песме Куманово, Путем славе (јесен и зима 1914. год.) Јад јадују гусле јаворове (прва пуковска слава на Крфу), Тешко ли је робљу робоваши (мај 1916. логор код Солуна).