Srpski književni glasnik

14 Српски Књижевни Гласник.

Та ја не могу већ да гледам, па како тебе срце не боли, како швоја душа може да отрпи!“ Но не само да их онда послушао није, него се још, као махнит, разгаламио : „Како да је поправим 7 Како да је обновим 2 Не може се та наказа репарирати. У темељ је срушити треба, и градити онде нову место ње. А толико новаца, засада, ја немам. Нека стоји док ми моји синови не одрасту!“... Но, ето му сад нове куће! Ето му синова!

Има и голем виноград, на врху зараванка: виде се из њега буђав град, ливаде и река, и далеке врбе мутне воде Драве, — а није у њему подигао чак ки колебе. Прекрила му минјакиња прегоне и пут; висок штир му обрастао коље и чокоће; кад позове, об јесен, суседе у бербу, понесу пушке на рамену, као да се спремају на цео дан у лов: пуна му је виноградина лисица и зечева.

„И болник би се излечио онаким видиком, а ти тако, Илија, баш ништа не градиш... Ако нећеш и не можеш, продај ми тај виноград !“ говорио му сусед, грађанин, туђинац, говорио му свак. А њега ништа под небом толико не вређа као та реч, продаја, па се сав запали од немоћна беса када му је неко напречац спомене. „А што да продајем 7 викне избезумљен. Зар ти мислиш да ће ми доћи имање на бубањ“7 Да то сви желите, ја знам већ одавно. Но ја нећу онде ништа да саградим. Разумите, људи Божји, кад вам српски кажем: неее-ћу!... Моји синови ће бити господа и богаташи, и подићи палаче себи, а не чатрље. Шта ми вас дан памет солите! Ваљда знам шта радим! ја за своје синове чувам виноград !“ i

Не живи старац у првој кући, на тргу, међ светом. Као твор се завукао у ону пуклу наказу што буновно лапи на крају влажног града. Та покрива големо, неравно земљиште, ниска као штенара и као подрум мрачна. Градио је, пре сто лета, Милован Бошњак, и нико је потом никад није преправљао. Сам господар Илија, одмах после женидбе, решавао се да

је сруши и нову назида, али је непрестано одлагао рад, па

никад није доспео ни једном да је окречи. Тако она сада

личи на разривен, заборављен магацин од дрва: забати јој

испуцани, панте труле, врата раслимана; повенуле јој чуваркуће крај црног димњака, а тршчан кров јој разбарушен жао коса блатњава на пијаној глави.

* opp:DS5sReH A Ti наши А zr

и Ри,