Srpski književni glasnik

632 Српски Књижевни Гласник.

чених искустава моћи боље решавати. Еволуција духова извршена током светског рата припремала је, како изгледа, и у Француској питања која, природно, морају занимати њену јавност. Једно питање које свакако дубље задире у саму суштину војске каква је она сад, предмет је књиге од познатог писца генерала Персена О Војсци сушрашњице, управо ·'O томе како би по њему она изгледала. Генерал Персен устаје, пре свега, против трогодишњег рока у француској војсци који је усвојен 7 августа 1913 год. и око кога је, као што је познато, било доста борбе у парламентарним и стручним круговима. Он износи многе недостатке закона о трогодишњем трајању рока службе; по њему, тај закон не само да није спасао Француску као што неки тврде, већ ју је био довео скоро до пораза и пропасти. Француском војнику, тврди писац, није потребно провести у касарни три године. У одбрану своје тезе, он се позива на неке писце, између осталих на генерала Бонала, који у својој познатој књизи /ешадија вели да су, после три и по месеца интенсивног рада, млади војници били оспособљени за маневровање у чети, знајући све оно што војник-борац има да научи; и цитира често. Швајцарску, где рок служења варира од 65 до 85 дана, према родовима оружја. Упоређујући, затим, резервисту и војника из касарне, генерал Персен налази да први више вреди, разуме се не у вештини дефиловања, поздрављања и сличним стварима, већ у вештини да ради оно што се од њега у рату може тражити, као што се толико пута показало на делу за време последњег рата. Живот у касарни развија војнички дух, али не развија ратнички, што су две сасвим различите ствари. Ратнички :дух се састоји у инициативи, смелости, чак нервозности, у свему што војника гони да тражи додир с непријатељем, да се што пре с њим судари. А војнички дух налаже послушност; у касарни, најмањи поступци војника су регулисани, као у школи, од стране старешина и распоредима; воља човекова је потпуно уништена.

Зато генерал Персен, као и социалистички. вођа Жорес у својој познатој књизи Пова војска, предлаже свега шест месеци за обуку сутрашњих војника. Регрутске школе требало би уредити по угледу на швајцарске, само би било желети да оне буду удаљене од вароши и смештене на чистом ваздуху. Писац опширно излаже своје погледе о милицији, обуци регрута, формацији кадрова, правилима за маневровање У сутрашњој војсци, регрутовању официра. За сутрашњу војску потребне су старешине који 'мисле, људи самостални и од инициативе, који не раде само по уобичајеним формама, као што се досад од њих тражило. Као пример зато писац наводи да се, у име јединства доктрине, на француској вишој ратној школи, код официра слушалаца досад није трпело мишљење супротно професоровом; и генерал Персен пун је хвале за

ен 4 о