Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 119

ција које би се груписале по племенској или верској припадности или које би истицале српско племенско име. Код Хрвата то бива сасвим обратно, па је код већег дела њих подвојеност не само једно фактично стање (које сви ми Срби сматрамо као зло и коме тражимо лека), већ је она једна свесна, волитивна и јавно проповедана политичка тенденција, која се истиче у програмима разних хрватских странака и с којом се погдекад излази и пред страни свет.

На страну питање како ће јавно мишљење тог страног света судити о доследности и озбиљности хрватске политике, која за трајања рата и мировне конференције излази крфским пактом и тражи народно уједињење, а сада, две године доцније, долази с овим сепаратистичким прохтевима па вапије за разједињењем, факат је да ти прохтеви постоје и да они дају слику данашње хрватске политичке психе.

Ако ми дакле хоћемо да ту подвојеност уклонимо, ми морамо да лечимо ову болесну психу. То могу најуспешније сами Хрвати, јер међу њима има многих који не болују од ове психозе и који осуђују ове скокове у: тмину. Тако мисли и осећа, примера ради, добар део Далмације, нарочито родољубиво и просвећено далматинско острвље. А и Словенци би могли да даду свој прилог.

Кад би ужа Хрватска осетила да је изолована, кад би се она уверила да ће у одлучном часу остали Хрвати и Словенци стати уз своју српску браћу, тад би се, ваљда, и она предомислила. Процес освешћивања који би тада настао, требао би да буде подупрт од српске стране попуштањем и предусретљивошћу, које би могле да дођу и до крајне границе самозатаје и братске љубави, а морале би да се зауставе само пред питањем државног јединства.

Под оваким претпоставкама, један последњи апел на хрватске политичаре могао би да рачуна с извесним изгледима на успех.

Што би требало да дође кад би се и тај последњи покушај изјаловио, то се само по себи намеће. Било би болно, али би било неизбежно. Улог од једног милиона српских живота одвише је драгоцен а да не би морао да уроди јединством бар српскога племена.

Обровац (Далмација). ДР. УРОШ ДЕСНИЦА.