Srpski književni glasnik

120 : Српски Књижевни Гласник.

Питате: на који би се начин отклонила све већа подвојеност између Срба и Хрвата, а заборављате при том Словенце. Међутим, још већа подвојеност постоји између Словенаца и Срба. Само, зависни Словенци друкчије овде говоре, али и они међу својим људима мисле и говоре као и сви други. Словенци просто не подносе име Србин. Кад је једна политичка странка из Србије покушала да у Словенији изазове груписање Словенаца око себе, доста је било да један словеначки лист каже да је то „српска“ странка, па да је напусте сви који су јој у почетку пришли. У Словенији све странке с успехом агитују, пришивајући једна другој везе са Србима. Зато ваше питање треба допунити са Словенцима; па можда и с другима. i |

Дајући своје мишљење о томе како треба организовати нашу државу, ви сте и нехотице погодили мисао свих оних који неће насиља, ма с чије стране оно било. Пе може се ништа боље рећи него што сте ви рекли: „Нашу државну заједницу треба организовати слободном сагласношћу и равноправном вољом Срба, Хрвата и Словенаца“. Не може ли се тим путем спор решити, тј. слободном сагласношћу и равноправном вољом, онда нека буде за Хрватску и Словенију онако како Хрвати и Словенци желе. Главно је да будемо заједно.

Често се с извесних српских страна помињу жртве које су Срби поднели у ратовима за ослобођење. Не сме се губити из вида да, ако Срби уносе тај капитал, и Хрвати и Словенци уносе своје лепте. Уз то, не сме се заборавити ни то: 1) Да Хрвати и Словенци суделују материално сразмерно више за добро заједнице. 2) Да и једни и други уносе у заједницу већу и сољу количину и каквоћу саобраћајних средстава. 3) Да они уносе напреднију земљорадњу и сточарство. 4) Да они уносе развијенију и разнообразнију индустрију. 5) Да они уносе савршенији трговински и финансијски апарат и систем. 6) Да, најзад, они уносе у опште савршенији систем административне технике.